Día tres (dan treći) šestorice velikih dečki međimurskih
Buenos dias, jedan smo drugome poželjeli prvi u kampu uz toplu kavicu. Dok ostali spavaju, mi orni već doručkujemo. Kroasan ili lisnato s čokoladom, malo namaza i sok od naranče – za nas velike dečke tek je zagrijavanje. No, zato indukcijske ploče u našim malim apartmanima ne štedimo, spremaju se jaja, hrenovke, kobasice…. Nećemo dalje nabrajati jer znamo što slijedi, hrpa poruka od cura ili njihovih mama, jer takvog zeta bi svaka poželjela. To je ona ljepša strana priče, a postoji i ona druga – ako si si mogao u Španjolskoj pripremiti, onda možeš i doma. No, drage mame, vi ipak kuhate najbolje…
Vrijeme je da se krene, svaki na svoju stranu. Hvatamo autobuse, no neki su još ipak prebrzi, i krećemo na radna mjesta. Naravno, stižemo na vrijeme i kreće prvi pravi radni dan. Standardno, javljaju se i neki problemčići (zaštitna oprema, pokazi…), ali zato je tu profesor Štampar, da mu ne bi bilo dosadno dok mi radimo…
Malo CNC stroja, sklapanja sortirnice, 3D printanja i vrijeme je za povratak. Nema više bježanja autobusa i evo nas u kampu. Vrijeme je za ručak, prošlo je 15 sati. Ploče se ponovo crvene i kreće kuhanje. Drage obovažateljice i njihove mame, samo podgrijavamo hranu koju dobivamo unaprijed pripremljenu. E, tu ima svašta: puchero con garbanzos, churrasco de pollo, alcachofas al ajillo, redondo asadoal whisky, milane sa de pescado, ensalada yugo, elsalada thai slaw, churrasco de cerdo, paella de carine, merluza ala gallega, yakisoba, ollo balines… Znamo, sad ste u šoku koliko hrane, no nije to sve za ručak, nešto je i za večeru, ne samo danas nego u ova tri dana. Po nazivima, nadamo se, sve jasno… ili za TŠČ-ovce, tu su profesorice stranih jezika (Zadravec, Šercer, Žerjav, Benković Liptak, Rodinger, Laksar i Peharda). Razmišljamo naglas, jer smo daleko, svi muški, pa nas ne čujete… Gdje je tu nestala ravnopravnost spolova? Pitanje za profesoricu Bratušu Sarić i profesora Hajdarovića, ipak se oni (svaki na svoj način) bave politikom… Svako malo se sjetimo TŠČ-a, svojih profesora i profesorica, kolega i kolegica… Neki od nas su ipak skeptični , pa jedu provjereno hrvatsku hranu by Glovo. Jedan od nas se izdvaja, njemu sve fino, naravno pogađate – profesor Štampar.
Ručak gotov, slobodno poslijepodne u kojem samostalno otkrivamo čari Sevilje. Umor nas brzo savladava, večera i na zasluženi odmor (uz buenas noches svima). (d)
